Sokobanja

Sokobanja se nalazi podno planine Ozren u jugoistočnom delu zemlje. Prvi pisani podaci o banji javljaju se još davne 1413. godine u spisima Konstantina Filozofa, a postoje dokazi i podaci da je još u vreme Rimljana ovde bilo naseljeno područje. Poznato je i da su Turci već od 15. veka ovde imali svoja kupatila – hamame.

Pogodna klima, bogatstvo lekovitih termomineralnih izvora i bogata kulturno istorijska tradicija ovog mesta su glavni motivi koji iz godine u godinu privlače sve veći broj posetilaca u Sokobanju.

Umirujuće dejstvo kontinentalne klime, visoka koncentracija kiseonika, ozona i negativnih jona u vazduhu, odsustvo aero zagađenja, malo magle i vetrovitih dana, uz povoljan atmosferski pritisak i umerene padavine, uslovi su da ova banja predstavlja idealno mesto za banjsko-klimatski tretman različitih bolesti i stanja.

Prisustvo specifičnih elemenata u vazduhu i oligomineralnim vodama (temperature od 28°C do 45°C), koje se koriste za kupanje i inhalacije, čine banju pravim mestom za lečenje i oporavak. Termalni izvori spadaju u radioaktivne akvatoterme sa osobinama termo-alkalnih voda. Takođe se u lečenju koristi i gas Radon, a bolesti koje se leče su bronhijalna astma, hronični hepatitis, psihoneuroze, tuberkuloza, tumori, krvarenja, itd.

U samoj okolini banje nalazi se veliki broj izletišta, a neki od njih su Lepeterija, Ripaljka, Ozrenska pećina, Bovansko jezero, izvor reke Moravice i drugi.