Nebojšina kula – Svetionik Beograda

Nebojšina kula – Svetionik Beograda

Nebojšina kula / Nebojšina kula Beogradska tvrđava / Nebojšina kula beogradske priče / Kalemegdan beogradska tvrđava – Legendarna srednjovekovna građevina na Beogradskoj tvrđavi podignuta još oko 1460. godine. Istoimeno zdanje koje je dominiralo gradom despota Stevana uništeno u bici 1690.

NAJVEĆA i najbolje očuvana kula Beogradske tvrđave – Kula Nebojša, nekada se nalazila na samoj rečnoj obali, kraj ulaza u staro srednjovekovno pristanište.

Pored ove građevine danas prođe više Beograđana nego što ih zastane pored nje. Do kraja osamdesetih godina prošlog veka, kada je neko hteo ovim delom da pređe sa savske na dunavsku stranu grada, to je mogao samo u automobilu, dok danas postoji šetalište koje omogućava sugrađanima da pogledaju na ovu tačku iz drugog ugla.

Kula stoji tu duže od pet vekova, i zapamtila je mnoga teška gradska vremena.

Rana artiljerija

– U okviru Beogradske tvrđave, Nebojšina kula predstavlja jedino bolje očuvano srednjovekovno zdanje – kaže, za “Beogradske priče”, arheolog Relja Seratlić. – Podignuta je oko 1460. godine i pripada najstarijem tipu ranoartiljerijskih kula. U vreme kada je građena predstavljala je značajno ostvarenje onovremene arhitekture. Podignuta je radi odbrane grada od Turaka i predstavljala je deo odbrambenog sistema. To je bilo predziđe hrišćanstva koje je decenijama uspešno zaustavljalo otomanske prodore ka središtu Evrope.

Kako kaže Seratlić, stručnjak JP “Beogradska tvrđava”, u sistemu odbrane grada Kula je imala veoma značajnu ulogu, pogotovo prilikom turske opsade 1521. godine. Njenim topovima bio je branjen prilaz Donjem gradu iz pravca istoka.

Pad Kule Nebojša nagovestio je brzi slom odbrane grada, koji su Turci konačno osvojili 29. avgusta 1521. godine.

Osmanlijske snage predvodio je Sulejman Zakonodavac, kojeg Turci danas pod tim imenom pamte u svojoj istoriji, mada su mu drugi, mahom pokoreni narodi nadenuli i ime Veličanstveni, što se jasno odražava u idolopoklonstvu koje imaju današnje domaćice žestoko udubljene u haremske spletke njegovog doba, ali to je neka druga priča…

Bela kula

Nebojšina kula je obnovljena posle pada Beograda, upravo po naređenju Sulejmanovom.

– U to vreme nije nosila današnje ime, već su je zvali Bela kula – dodaje Seratlić. – Pod tim imenom zabeležena je u opisu putovanja carskog poslanika Davida Ungdada, 1572. godine. Kasnije se pominje još jedan njen naziv – Temišvarska kula.

Svoje današnje ime građevina je dobila tek početkom 18. veka. Kako podseća naš sagovornik, nadenuli su joj naziv u spomen na nekadašnju znamenitu beogradsku Nebojšu – glavnu kulu zamka despota Stefana Lazarevića. Nažalost, u jesen 1690. godine prvobitna Kula Nebojša je razorena u strahovitoj eksploziji.

– Prvobitno ime izvedeno je negacijom glagola “bojati se”, što bi trebalo da ukazuje na njenu neosvojivost i sigurnost koju je pružala svojim braniocima – objašnjava Seratlić. – Jedna vrlo upečatljiva legenda govori o tom vremenu.

Pošto je tadašnja, despotova Kula Nebojša važila kao neosvojiva, s kolena na koleno se prenosila priča kako su Turci posle teških borbi najzad zaposeli skoro celu Beogradsku tvrđavu.

“Tada se Kula vinula u vazduh i odletela u Donji grad van njihovog domašaja, tako da je oni nikada nisu ni zauzeli. Od toga vremena ona stoji na svom današnjem mestu da svedoči o svojoj nepobedivosti i nepokornosti.”

Sve do kraja 18. veka Nebojšina kula je branila pristup donjogradskom pristaništu. To je bio zaliv koji je dopirao duboko u unutrašnjost. Ukoliko gosti nisu bili dobrodošli, ako su bili nekakvi pirati ili osvajači, branitelji bi razapinjali dugačak lanac koji je spajao jednu obalu sa Kulom i tako bi sprečavali agresore da uplove. Na kraju je ovo pristanište zatrpano, a Turci pretvaraju Kulu u zloglasnu tamnicu.

– U proleće 1798. godine tu je bio zatvoren i ubijen grčki patriota Riga od Fere, borac za oslobođenje balkanskih naroda od Turaka – podseća Seratlić. – Dve godine kasnije u istoj kuli pogubljen je i beogradski mitropolit Metodije. Posle sloma Karađođevog ustanka mnogi Srbi su tu bili sužnji. Među njima je, u leto 1815. godine, bio zatočen i Jevrem Obrenović, brat Miloša Obrenovića.

DANAŠNjA POSTAVKA

Danas je postavka u prizemlju ove kule posvećena onom strašnom periodu kada je ovde bila tamnica. Na nivou iznad njega predstavljeni su ličnost, ideje i rad Rige od Fere, grčkog pesnika i revolucionara, dok je na sledećem spratu postavljena izložba posvećena Prvom srpskom ustanku i nastanku moderne srpske države početkom 19. veka.

Na poslednjem nivou Kule Nebojša predstavljena je istorija Beograda, koji je od pogranične tvđave Osmanskog carstva tokom prvih decenija 19. veka postao prestonica vazalne Kneževine Srbije. Tamo je odvojen i prostor za posetioce koji mogu da vide insert iz prvog srpskog filma “Život i dela besmrtnog vožda Karađorđa” iz 1911. godine.

– Režirao ga je Čiča Ilija Stanojević, a scenario je napisao Ćira Manok – podseća Seratlić. – Film je posle dugo vremena pronađen u austrijskoj kinoteci 2003. godine i rekonstruisan je i prikazan 2004, na obeležavanju dva veka od Prvog srpskog ustanka.

SUDBINA RIGE OD FERE

PO nalogu Visoke porte, Riga Velestinac je, zajedno sa sedmoricom istomišljenika, zatočen na ovom mestu, gde je i nastradao 1798. godine.

Ovaj Grk, boreći se za slobodu balkanskih naroda, počeo je dopisivanje s Napoleonom, u nameri da se sretne s njim u Veneciji. Na putu ga je izdao jedan grčki trgovac, a u Trstu su ga uhapsili Austrijanci koji su tada naprasno postali saveznici Osmanskog carstva, sve zbog briga koje su pronosile ideje francuske revolucije. U Beogradu su Rigu zatočili i mučili. Bez obzira na to što su nameravali da mu u Konstantinopolju sultan odredi kaznu, zadavili su ga još ovde.

Poslednje reči su mu bile: “Ja sam posejao bogato seme. Dolazi čas kada će moja zemlja brati slavno voće.”

IZVOR: novosti.rs

Vesti – Feel Belgrade